Ispod našeg neba, promocija knjige, Ivica Kesić

Promocija knjige „ISPOD NAŠEG NEBA“ Ivica ( Marko ) Kesić ( nije Buco)
Nisam stigao na promociju knjige ali me jako zaboljelo kad sam saznao da je promocija bila većeras u domu u sedam sati.
Volio sam progovoriti kjoju o stilu i neporecivom talentu ovoga Vrančanina. Ne zato što je jedan od sljedbenika umjetnosti koja se vjekovima iskativana mukotrpnim radom i jako rijetkim trenucima opuštanja. Ivica je izvukao u svojim pjesmama uranjajuči u dubinu ljudske duše i istražujući smisao svega ljudskog , ono najtananije osječanje u ljudima koje daju slike njgovih stihova. Izvukao je on dubinu emocije u slici zaboravljenog vremena i stavio sve to nama pred oiči u svojim stihovima.
Razočaran time što nisam stigao na promociju napisah pola pjesme, ne znam kada ćče i hoće li biti završena , ali sam htio da se ovim slikama pridružim Ivičinom svijetu i podržim ga u daljnjem stvaranjiu.

VRANCI
Slika iz djetinjih dana
Što me ko sjenka prati
Hoće da sa mnom još
I danas diše.
Kuća s onu stranu Rimskog mosta
Žubor rijeke i
Basuljka kraj prozora
Kao da čuva dvije pastremke u
Ribnjaku prije velike vrbe
I kovačkog točka.
Kad Marta o tahta većernji
angelus udara i baka Kata
zastore na penđer navuče
Gospa se pozdravi
„Sutra smo drugi na redu
u malom mlinu“ kaže Gaši…

Prekinu me jedan par mladih što me ljubazno pozdravi pogleda uprta u vlastita srca i ja ostadoh
b e z
r i j e č i i …
Stari most u Vrancima i djedova kuca

Objavljeno Crtice i... | Komentariši

LEDARI – treći nastavak,

DRUGA SLIKA

MIJO PRIPOVJEDAČ (nadalje MIJO P.)
Osim što je bio kiridžija moj otac se bavio ledarenjem. Davao je sve od sebe kako bi me naučio tome i još nekim kiridžijskim poslovima. Za ledarenje mi je često govorio:
NIKO – Ovo je poso koji nikad neće umrijeti. Vidiš kovače, nekad nejmaju željezo za kovanje, nekad im čumur ne doture na vakat, nekad im, ijope, robu ne plate na vakat i sve se poremeti. Ovaj poso, sinko, nemere nestati –(siguran u svoju tvrdnju, ponosan.) – Doklen je ljudskog roda, leda s planina navijeke će nekomu trebati. Mnijem da će baš navijeke nekom, ko našem gvardijanu, trebati leda kako bi hranu i svježe meso sačuvo od kvarenja za toplije ljetnih dana.
NIKO (Poluglasno, ponizno, s dozom krivnje.) – Ih, da smo samo malken bližnje Sarajvu. To bi bio pravo veliki poso.
MIJO P.
Ja sam volio pobjeći u duganju kod susjeda Mate Strukića i uz njega povazdan se baviti kovanjem. U njegovoj duganji me, čim uđem uzme neka radost. Teško je to opisat kako mi bude milo što sam tu.
(Pucketanje kovačke vatre i zveckanje željeznog alata, priprema za kovanje)
MATO – E, ajde kad si došo da prvi dan odmah počnemo ovako: Der, znadeš li kako iđe, nagazi tamo onu polugu i puši mjehom, da raspirimo vatru na grnu. Jesi gledo prije kako ja radim?
MIJO – Znam, vidijo sam kad si puvo.
MATO – Mogu ti rijet da su rijetki oni koji mogu radit ono šta vole. E, ti si našo svoju sudbinu. Moreš dobar zanat izučit ako htjedneš i bit gospodin, pošteno zarađivati sebi kruh.
MIJO – Ma meni se ovo stvarno dopada, i stvarno volim ovaj poso. Kad vidim kovače kako ukrašenih odjela, za neke svećanosti idu ulicom, a zlatne i srebrne kopče i ukrasi, sve jedna bolja od drugih, meni dođe da vrisnem od radosti i ljepote.
MATO – Jah, (Čuje se udaranje čekića o nakovanj) nu, der turi tu šipku u vatru pa ćemo je isjeći za ploća.
MIJO P – Ja sam tada u duganji istinski uživao. Nisam razmišljao o tome kako sam ulovljen u kovačku stupicu. Raspirivo sam mijehom vatru na grnu i bio presretan dok iskre frcaju iz ognja na sve strane. Bijo sam zadovoljan što, eto, radim i privređujem kao stari, kao i svi stariji u čaršiji. Zatim, jednog dana:
MATO – Der, vakat je da mi dodaješ komade iz vatre. Pa nećeš, borati, cio život samo puhat mijehom.
MIJO P. – I tek što naučih što je to vatra i kako da se čuvam, majstor me zovnu za nakovanj u ruke mi tutnu macolu te zapovjedi :
MATO – Sad me prati. Vidio si kako iđe. Jednom ja udarim, ondak ti!
(Čuje se udarac čekića o nakovanj)
MIJO P. – On udari, a varnice sijevaju i pršte na sve strane, peckajući i štipajući po golim podlakticama. Na jednu veliku što me dobro opekla trznuo sam i vas problijedio našta će majstor :
MATO – Stisni zube!
MIJO P. – Kao da je to očekivao, a bit će da i jeste.
MATO – Der, budi muško, nejma stajanja.
(Čuje se zvuk udarca čekića o nakovanj i pucketanje vatre na grnu)
MIJO P.- Majstor bi nadalje u jednakom ritmu ponavljo.
MATO – Ta…ko… Udri ti… Pa ja… Pa ti… Pa ja… Ta…ko
MIJO P.- Na kraju dana bi me osokolio.
MATO – Eto, vidiš, nije teško. Bit će od tebe nafake!

MIJO P.
Kad sam ušao u duganju da pomažem majstoru Mati imao sam nepunih deset godina. Ćaća Niko je, u početku, negodovao, bunio se, pa mi čak i zabranjivo da iđem u duganju.
NIKO – Đe, ćeš, bolane, kod Mate na zanat!? Jesam ti lijepo reko da ćeš biti kiridžija i gotovo! Nemoj da te vidim više kako oblijećeš oko duganje! Borami ću te svezati pa te ostaviti gore u planini neka te vukovi izjedu. (Stanka) Bolje mi i to nego da te on uzme po svoje.
MIJO P.
Bilo je došlo čak do toga da Mato i on, iako su bili prijatelji od malih nogu, jednoč, poradi mene, nijesu govorili od Uskrsa do Uskrsa. Ma ja sam im tada bio razlogom, a uvijek su se oko nečega svadili. I često bi prekinuli svađu tek onda kad bi oni koji su ih gledali mislili kako će se sad uhvatiti za vratove i početi daviti.
Ali ni jednoč prije nijesu se toliko dugo durili jedan na drugoga ko tad kad se poradi mene zavadiše. Elem, pomjerili su se o Uskrsu nedjeljom oko podne nakon esnafske mise što je slavljena za dobrobit kovača svih obrta, kad su se potucali pisanicama.
NIKO – Hajde, Matane, (ironično) der da vidimo čije je jaje tvđe!
(Čuje se graja svijeta okolo)
MATO – Ha, ma moje ti koke samo najljući kamen jedu.
NIKO – Der, ondak drži pa da potucamo.
MATO – Drži ti!(Viče)
NIKO – Neću! Ti drži! Ja sam lani držo.
MATO – Ma neću, neka si držo! Llani je lani.
NIKO – (Blažim tonom) Der, borati, pa nijesmo djeca. (Stanka) Odrasli smo ljudi. Bora ti, ako se tebi ne more dokazati, kome more.
MATO (Nakon kraće stanke) – (Popustljivo) Ma hajde, neka ti bude. Moja su ionako tvrđa.
MIJO P.
Moj stari je malo više bio inađija od Mate, pa kad mu je Mato razbio jaje, stari je zaurla da ga vas svijet ču :
NIKO – Ma nalijevak je to, jes, tako mi svega!!!
MATO – Oklen meni nalijevak. De, bolan, beri pamet. ( Brani se Mato.)
NIKO – Ma jes, bolan –( Ne popušta) – Der ga razbij o kaldrmu, ako smiješ.
MATO – Borami, oču, ali mi za njega daš deset helera.
NIKO – Ih, sajtarijo jedna, pa nije ti jaje od suva zlata.
MIJO P.
A lani se posvadiše i prestadoše govoriti baš kad su se tucali jajima u Srednjem čelu kod Žestine kavane. I ovaj put sam strahovao da se svađa ne produbi, ali oni se, najpotlijen, izmjeriše i završiše u birtiji kod Brkuše u Gornjem čelu. Vele da muškarca i ženu mjeri jorgan, a zavađene muške, ono što ih često i posvadi, kavana i piće.
Graphic1

Objavljeno Crtice i... | Komentariši

LEDARI drugi nastavak Stjepan Zelenika

NIKO (Nakon nekoliko ljutih) – Šta oni meni imadu prigovarat? Tko ne pije, čojek nije! (Sam sa sobom) Pa zar nije tako? Kažu nejma Niko, nije Niko đaba kiridžija, ko to kaže da Niko nejma? (Stanka) Imade Niko punu magazu i pun tavan. Da pantre popucaju. (Sad se dere) – More Niko sve ćojlije u čaršiji da narani!
(S drugog kraja gostionice)
GOST – De, ovdi dvi pive! (Glasnije, dovikuje)
DRUGI GOST – Men nemoj pivo, vire ti! Nuder, kakva vina imadeš?
MARE – (Šeretski) Imadem i bijelog i crnog. Koje ti štima?
DRUGI GOST – De'r mi gemišt.
MARE – (Nastavlja šeretski) E, kaki si ti ero pa ćeš da kvariš vako dobro vino, oćeš li bolan, čisto? Jazuk ga je kvarit, pravo je, na moju dušu (uvjerava ga Mare) – A ti, Sarajevsku ili banjalučku pivu?
GOST- More Sarajevska. Deder, bona,( upita malo tišim tonom) pita Slavko, znadeš li kome treba duhana, Mare. Čojek je nov, tek je stigo.
MARE – Ček mrven, dok dođem tamo. Nemoj da nas vas svijet čuje. Ovdi ti ne treba financ, ovdi uvijek neki od njih ima uši, pa čuje sve.
(Kratka stanka)
MARE – Niko, vidiš li ti kolko je tamo raje? Da ti, bolan, nije to, malken prekoviše? ( Pita ga tiho ko svog rođenog.) – Oklen tebi pare da častiš?
NIKO (Sad se inati)- Što rekoh, rekoh! (pa će ponovno još glasnije) – Deder ljudima piće, bona!
MARE – Kako god ‘oćeš.(Čuje se zveket čaša i zveckanje boca Mare pere za šankom)
GOST- Znadeš ti, je li, ovog našeg trgovca Hašima što drži gvožđeru?
DRUGI GOST – Znadem, kažu da je skroz dobar čojek.
GOST – E to, kolko je dobar sam ti i tio ispričati.
DRUGI GOST- Der vana da čujem.
GOST – Jučer ti je kod njega baš u najvećoj gužvi u prodavnicu bano jedan domaćin iz Crnića i pita ga :
GOST (oponaša domaćina) – Hašime, bil mi dao na vjeresiju jedno špore za kuću, platit ću ti ćim mi bude plaća u Šumariji?
GOST (sad oponaša Hašima) – Der, vala nemoj da ti djeca zebu. Eno ti ono pokraj vrata natovari i nosi. Ja ću kasnije drugo staviti tu na izlog.
GOST – I samo što je domaćin iz Crnića natovario šporet na kola i odvukao niz čaršiju kad ti Hašim istrča iz trgovine ko oparen pa pita okolo:
GODST (Hašimovim glasom) – Je li narode, viđeste l´ onog što mi špore odvuće, nijesam ga utefterijo. Dina vam zna li neko kako se zove?
GOST – Kažu da mu je Pero, prvi trgovac do njega, reko ime čojka i čak ga uvjerio da je taj dobar i od riječi te da se ne sekira, taj će se na glavu nasaditi ali će mu platiti šporet onda kad je reko.
DRUGI GOST – Ah, evo nam i Hajre Ciganke, jah, di će pazarni dan biti brež njih?
CIGANKA – ‘ajde udijeli! ´ajde der ti, ti si jaran. Bog ti dao zdravlje, a ti…
NIKO – Nu, biž tamo sajtarijo jedna!
CIGANKA – Nemoj cigančit! Ti si mi crn, kondak si naše fele.
(Tihi smijeh u gostioni)
GOST- Hajro! Đe onaj tvoj kalajiše?
CIGANKA- Sutra će kalajisat na pijaci. Doneste suđe. (Dovikne)
MARE (Govori Niki) – Eto, dobro, vego der ti meni reci, ka'š kutarisat veresiju?
NIKO – Nemoj se, bona, sekirat. Zna'š me .
MARE – Zato i pitam, što te znadem.
NIKO – Čim večeras svršim partiju anjca, tebi ću sve platiti.
MARE – Deder, bolan, ne zajebavaj me!
NIKO – Pa vidila si (uvjerava Maru) da smo prošli put još samo malo igrali dobio bih. (Više za sebe, pokajnički) Ih, da ne banuše oni đidivrazi od žandara, baš me bilo krenulo.
MARE – Vako, Niko, ja ti više piće na vjeresiju ne dadem! Kad sve skutarišemo, ondak ćemo vidit za dilje. (Zaškripi stolica)
NIKO (Sam zase) – Uh, ode sajtarija, jedva je se kutarisah.
(Čuje se žamor i udaljeno zveckanje čaša. Zvukovi se postepeno gube.)
kavkaz

Objavljeno priča | Komentariši

L è d a r i (Slike iz Varoši) Stjepan Zelenika

Uvod: Od danas sam odlučio ponovno objaviti ovu radio dramu u nastavcima na svojem blogu. Donosim je u formi drame što ne umanjuje njezinu vrijednost.

miodrag u duganji
PRVA SLIKA

(U mjesnoj gostionici, žamor gostiju. Pokraj kavane prolaze čobani sa stokom, čuju se zvona s goveda, topot papaka o kaldrmu, mukanje, žamor čobana, čuje se uz sve još žubor planinske brze rijeke, prolaze čobani s govedima na proljetnu ispašu u planine, strotine i stotine goveda.)
NIKO – A, evo meni mog Mate. Mare, deder daj nam ovdi za astal po velku ljutu i nosi piće raji tamo za ona dva astala.
(Čuje se žamor, zveket čaša, naizmjenično točenje)
MATO – Neću ja ljutu, daj mi mehku, Mare. (Krtaka stanka) Me´š čini da nikad nije bila volka kolona?
NIKO – Jah, a ja mislio drukčije, da ih svake godine u proljeće na planinu sve manje iđe.
MATO – Lani ih je bilo bar za frtalja više.
NIKO – De, bolan, pa jesi vidijo, bilo i je bar frtalj manje.
MATO – Aaaa jok, bolan, evo ti svijet pa ćemo pitati.
(Škripa vrata)
NIKO – Oklen ti, Mijo?
MATO – Nijesam ti stigo reč. Ja ga poslo da mi kolica s pazara odveze kući. Pozvo sam ga da doje na sok.
MIJO – Eto, odvezo sam i ostavio u kolicima pod krušku u avliji, sve onako, nijesam istovario.
MATO – Tako smo se i dogovorili. Mare, der malom sok.
MARE – Oćeš drijenov domaći, dobar je ja sam ga pravila.
NIKO – Der, more.
MATO – Očemo l´ ja i ti danas prekinit poso?
MIJO – Kako ti veliš, ja sam i onako na raspolaganju.
MATO – Ajde ti kući odmori danas.
NIKO – Der ondak da ja malken još posjedim. Pogledaj konje u njivi su pripeti. Stavi im u jasle u pojati i počisti, pa kad ih večeras spratimo da je sve u dure.
MIJO – Dobro ondak odo ja.
NIKO – A mogo bi ih i na pojilo odvest pa ih pripomjesti.
MATO – Ondak u ponedjeljak jutro doji na poso
MIJO – Dobro, ko i do sad. (Stanka) Idem, uzdravlje.
(Kraća stanka)
MATO – Niko, a što ti ne pustiš malog k meni u duganju, neka uči. Šta fali kovačkom zanatu?
NIKO – Pa eto iđe kod tebe na nauk, šta više tražiš od mene?
MATO – Ma jesi ti zapravo njega pustijo, ali ijope meščini, da se maloprija mrštiš, poradi toga.
NIKO – Ma neka iđe. Nijesam više protiv. Htio sam da bude uzame ali eto tako je ispalo, pa neka vam bude.
MATO – Nemoj ti mislit, ako radi sa mnom da sam ti ga uzeo. On je i dalje tvoj sin i kad ti trebo za šta, brate, vodi ga ko svoje dijete. Pa kad svršite poso, mali, ijope more kod mene.
NIKO- Dobro, znam da je tako.
MATO – Ili bi ga radije dao da rudu goni za gospodina Lermana?
NIKO – Jah, vidi ti đe se i njega sjeti. (Stanka) Kažu, kako je on došo iz Požege dosti je našije momaka oslobodijo vojske i rata.
MATO – Eto njegovi kopaju i istražuju rude po brdima sad mu je svaki dan manje ljudi. Čujem da sad kopa bakar za vojsku. Vele to se puno traži.
NIKO – Bore ti, šta mu fali s tobom. Neka ga kod tebe. Ja te rudarske poslove nijesam nikad volijo.
MATO – Vana baš, i ja sam uvijek bijo protiv kopanja i zavlaćenaj živa čojka pod zemlju. Sad- pa sad se more nešta obrušiti i živa te zatrpa.
NIKO – Pa ja, i ja tako mislim.
MATO – Iđem i ja moram nešta još uraditi. Ajd uzdravlje!
NIKO – Zdrav živijo!
(Stanka)…

Objavljeno priča | Komentariši

Korijen maslačka učinkovitiji od kemoterapije

Čaj od maslačka djeluje na rakom zahvaćene ćelije tako da se one raspadaju u roku od 48 sati, a za to vrijeme nijedna nova zdrava ćelija u organizmu ne “oboljeva”.

korijen maslacka

Ova nepravedno zapostavljena biljka, često smatrana korovom, ima mnogo ljekovitih svojstava, a potrebno je samo ubrati na čistim obroncima, daleko od saobraćaja. Iako su naše bake pravile sirupe od cvjetova maslačaka znajući da sadrži mnoge ljekovite supstancije, ono što sigurno nisu znale jest da korijen maslačka može pomoći oboljelima od raka.

Naučnici su otkrili da korijen ove biljke djeluje “bolje” od hemoterapije, jer ona “ubija” sve ćelije, a korijen maslačka samo zahvaćene karcinomom.

Osim što ima diuretska svojstva, podstiče izlučivanje žuči, čisti jetru, pomaže kod alergija i smanjuje holesterol. Sadrži vrlo važne vitamine i minerale kao što su vitamin B6, tiamin, riboflavin, vitamin C, gvožđe, kalcijum, kalijum, folnu kiselinu i magnezijum.

Sadrži i do 535% potrebnog dnevnog unosa vitamina K i oko 110% preporučenog dnevnog unosa vitamina A. To su sve činjenice o ovoj biljci koje su poznate godinama.

Čudotvorni čaj od maslačka

Na univerzitetu Windsor u Kanadi sprovedeno je inicijalno istraživanje na Odsjeku za hemiju i biohemiju, a rezultati daju novu nadu oboljelima od raka. Otkriveno je da korijen maslačka učinkovito “ubija” ćelije zahvaćene karcinomom bez ikakvih štetnih djelovanja na ostale ćelije u organizmu, objavljeno je na portalu Natural News.

Čaj maslačka djeluje na zahvaćene ćelije tako da se one raspadaju unutar 48 sati, a za to vreme nijedna nova zdrava ćelija u organizmu ne “oboljeva”, pokazalo je istraživanje. Zaključeno je da kontinuirani tretmani s korijenom maslačka mogu uništiti većinu rakom zahvaćenih ćelija kod oboljelih, a zbog ovih neočekivanih rezultata tim istraživača dobio je dodatnu potporu da nastavi s istraživanjima ove čudotvorne biljke.

John di Carlo, 72-godišnjak koji se lično uvjerio u ljekovitost maslačka, prošao je intenzivne i “agresivne” tretmane hemoterapije u borbi za zdravlje, a na lječenju je bio pune tri godine prije nego što su ga ljekari pustili kući da provede poslijednje dane sa svojim najbližima.

S obzirom na to da su ljekari imali sve manje alternativa u pronalasku funkcionalnog rješenja u borbi protiv njegove bolesti, predloženo mu je da pije čaj od korijena maslačka kao poslednju slamku spasa. Nakon samo četiri mjeseca, piše Natural News, ovaj čovjek doživio je remisiju bolesti (djelomično ili potpuno povlačenje bolesti).

Objavljeno Crtice i... | Komentariši

Kažu mi napiši pjesmu…

Nemam temu, nemam inspiraciju, zbrka mi u glavi.

Za šankom uz čašicu misli mi se bistre, ( tako bar mislim)
U flešu mi slike stihova pred očima s treptajem nestaju.
Duša olovku i papir hoće. Pa ne znam
je li me opet mami pijanstvo u noći
ili me to samo pjesma sebi vuče?
I… hoću li opet biti žrtvom rime
Ili je ovo samo avantura u stihu?
Čujem! odnekuda dolazi glas.
Doziva me slika žene zamagljena lika.
Muči me i kao da sam budan u snu pita:
Hoćeš li i ti ukradenim trenucima sreće,
Slab zbog nečeg bivšeg, umorni ratniče,
Bez volje i snage, stajati i odbrojavati,
Ispred katedrale i čekati da ti vrijeme
donese ikonu vječnosti.
Kreni, ratniče, kreni!
U zvuku koraka još nade ima!
Jer od sve ljepote u samoći
Nova bol je jača.

Onda odjednom, nenajavljeno iz mene
Kao da je glas stranca,
U ime grešnika i za pokajanje u molitvi klićem,
Evo me muze babilonske!
Drage volje javljam se, ispočetka kulu da gradimo!

muzej zatvoren(4)

Objavljeno Crtice i... | Komentariši

Hrana koju jedete otkriva nedostatke minerala

Fali vam magnezijum, natrijum, kalcijum…: Hrana koju jedete otkriva nedostatke minerala
Autor: zdravahrana.com 06.04.2014. – 20:40 Komentara (1)
Većina nas je doživela jaku žudnju za nezdravim namirnicama. Bilo da se radi o čokoladi, krofnama, slanim grickalicama ili testeninama – naše telo ih želi, ali jedenje te hrane ne prekida žudnju, zato što je ona znak nedostatka određenih minerala.
Hrana
Hrana | Foto: Profimedia.rs

Ostale vesti iz kategorije
Koliko su štetni gelovi za nokte?
Male tajne: Tesne cipele ne moraju da vas žuljaju
Ove namirnice ne treba da stoje u frižideru
Problem sa nezdravim namirnicama je sledeći: ma koliko da ih pojedemo, njihovo jedenje ne okončava tu žudnju – često nam se jede još više. O čemu se tu radi? Da li nas naše telo vara? Pa, ne sasvim.

U nauci se danas uglavnom razume da su te žudnje znaci da su našem telu potrebni određeni minerali koji se zaista mogu naći u nezdravim namirnicama – ali je ipak najbolje da ih dobijamo iz celovite, zdrave hrane.

Zaista, jedino ako te minerale obezbedino iz prirodnih izvora u kojima su nutrijenti optimalno grupisani radi boljeg usvajanja, možemo se nadati da će ta žudnja za nezdravim prestati.

Čokolada ili jabuka? | Foto: Shutterstock
Čokolada: magnezijum
Na Zapadu, najčešća je želja za čokoladom, pa zato ne treba da nas iznenadi što je ona povezana sa nutrijentom koji nedostaje ogromnom broju ljudi: magnezijumom. Prema nedavnim statistikama, skoro 80% Amerikanaca ima manjak tog suštinskog minerala, koji je neophodan za preko 300 biohemijskih reakcija u telu, uključujući i reakcije koje su povezane sa opuštanjem.

Zapravo, magnezijum se može nazvati i “mineralom opuštanja”, pošto su glavni simptomi njegovog nedostatka strepnja, razdražljivost, nesanica i visoki krvni pritisak. To je razlog što se ljudi koji imaju deficit magnezijuma privremeno osećaju bolje nakon što pojedu štanglu čokolade: mala količina magnezijuma koju ona sadrži (sadržana u kakaou) ih opušta.

Naravno, zato je mnogo je bolje koristiti crnu čokoladu, sa preko 70% kakaoa, koja se već može smatrati relativno kvalitetnim izvorom magnezijuma (obična čokolada to nije, jer sadrži manje od 40% kakaoa, uz dosta šećera, mleka i aditiva). Još bolji izvori magnezijuma su zeleno lisnato povrće, orašasti plodovi, semenke i mahunarke. Ako jedemo dovoljno ovih namirnica, verovatno je da će nam se manje jesti čokolada.

Šećer
Šećer | Foto: Profimedia.rs
Namirnice bogate šećerom: hrom, ugljenik, fosfor, sumpor i/ili triptofan
Druga najčešća vrsta hrane na Zapadu koja je predmet žudnje je hrana sa mnogo šećera. To je najkomplikovaniji oblik žudnje, pošto ga može izazvati manjak bar pet nutrijenata: hrom (pomaže da se raguliše nivo šećera u krvi), ugljenik (jedan od elemenata od kojih se sastoje šećeri), fosfor (pomaže telu da proizvede energiju), sumpor (pomaže da se odstrane toksini) i triptofan (regulator proizvodnje serotonina, hormona koji smiruje).

Zato je najbolji način da se okonča neprekidna žudnja za šećerom da poboljšate ishranu, obogatite je svežim voćem, povrćem, integralnim žitaricama i orašastim plodovima, što će pomoći da se nadoknadi većina minerala u vašem telu.

Hleb
Hleb | Foto: Profimedia.rs
Rafinisani ugljeni hidrati: azot
Žudnja za rafinisanim ugljenim hidratima, kao što su testenine i hleb, znak je manjka azota. Azotna jedinjenja su suštinska komponenta nukleinskih kiselina i proteina, a njihov manjak može da dovede do simptoma neuhranjenosti koji nastaju usled manjka proteina.

Zato, ako primećujete da vam se jede mnogo rafinisanih ugljenih hidrata, dodajte više azota u svoju ishranu. Većina namirnica sadrži azot u organskom ili neorganskom obliku, ali su sveže voće i povrće njime posebno bogati.
Sledeći oblici žudnje su manje uobičajeni, ali ipak se redovno javljaju u razvijenim zemljama.

Uljasta i masna hrana: nedostaje vam kalcijum.
Dobri izvori kalcijuma su sirovo mleko, sir, zelje i brokoli.

| Foto: ilustracija
Led (sladoled): nedostaje vam gvožđe
Jedite više hrane bogate gvožđem, kao što su zeleno lisnato povrće i morske alge.

Slana hrana: nedostaje vam hlor i/ili silicijum. Pokušajte da dodate više orašastih plodova, semenki i krastavaca sa ljuskom u svoju ishranu.

Objavljeno Crtice i... | Komentariši