LEDARI drugi nastavak Stjepan Zelenika

NIKO (Nakon nekoliko ljutih) – Šta oni meni imadu prigovarat? Tko ne pije, čojek nije! (Sam sa sobom) Pa zar nije tako? Kažu nejma Niko, nije Niko đaba kiridžija, ko to kaže da Niko nejma? (Stanka) Imade Niko punu magazu i pun tavan. Da pantre popucaju. (Sad se dere) – More Niko sve ćojlije u čaršiji da narani!
(S drugog kraja gostionice)
GOST – De, ovdi dvi pive! (Glasnije, dovikuje)
DRUGI GOST – Men nemoj pivo, vire ti! Nuder, kakva vina imadeš?
MARE – (Šeretski) Imadem i bijelog i crnog. Koje ti štima?
DRUGI GOST – De'r mi gemišt.
MARE – (Nastavlja šeretski) E, kaki si ti ero pa ćeš da kvariš vako dobro vino, oćeš li bolan, čisto? Jazuk ga je kvarit, pravo je, na moju dušu (uvjerava ga Mare) – A ti, Sarajevsku ili banjalučku pivu?
GOST- More Sarajevska. Deder, bona,( upita malo tišim tonom) pita Slavko, znadeš li kome treba duhana, Mare. Čojek je nov, tek je stigo.
MARE – Ček mrven, dok dođem tamo. Nemoj da nas vas svijet čuje. Ovdi ti ne treba financ, ovdi uvijek neki od njih ima uši, pa čuje sve.
(Kratka stanka)
MARE – Niko, vidiš li ti kolko je tamo raje? Da ti, bolan, nije to, malken prekoviše? ( Pita ga tiho ko svog rođenog.) – Oklen tebi pare da častiš?
NIKO (Sad se inati)- Što rekoh, rekoh! (pa će ponovno još glasnije) – Deder ljudima piće, bona!
MARE – Kako god ‘oćeš.(Čuje se zveket čaša i zveckanje boca Mare pere za šankom)
GOST- Znadeš ti, je li, ovog našeg trgovca Hašima što drži gvožđeru?
DRUGI GOST – Znadem, kažu da je skroz dobar čojek.
GOST – E to, kolko je dobar sam ti i tio ispričati.
DRUGI GOST- Der vana da čujem.
GOST – Jučer ti je kod njega baš u najvećoj gužvi u prodavnicu bano jedan domaćin iz Crnića i pita ga :
GOST (oponaša domaćina) – Hašime, bil mi dao na vjeresiju jedno špore za kuću, platit ću ti ćim mi bude plaća u Šumariji?
GOST (sad oponaša Hašima) – Der, vala nemoj da ti djeca zebu. Eno ti ono pokraj vrata natovari i nosi. Ja ću kasnije drugo staviti tu na izlog.
GOST – I samo što je domaćin iz Crnića natovario šporet na kola i odvukao niz čaršiju kad ti Hašim istrča iz trgovine ko oparen pa pita okolo:
GODST (Hašimovim glasom) – Je li narode, viđeste l´ onog što mi špore odvuće, nijesam ga utefterijo. Dina vam zna li neko kako se zove?
GOST – Kažu da mu je Pero, prvi trgovac do njega, reko ime čojka i čak ga uvjerio da je taj dobar i od riječi te da se ne sekira, taj će se na glavu nasaditi ali će mu platiti šporet onda kad je reko.
DRUGI GOST – Ah, evo nam i Hajre Ciganke, jah, di će pazarni dan biti brež njih?
CIGANKA – ‘ajde udijeli! ´ajde der ti, ti si jaran. Bog ti dao zdravlje, a ti…
NIKO – Nu, biž tamo sajtarijo jedna!
CIGANKA – Nemoj cigančit! Ti si mi crn, kondak si naše fele.
(Tihi smijeh u gostioni)
GOST- Hajro! Đe onaj tvoj kalajiše?
CIGANKA- Sutra će kalajisat na pijaci. Doneste suđe. (Dovikne)
MARE (Govori Niki) – Eto, dobro, vego der ti meni reci, ka'š kutarisat veresiju?
NIKO – Nemoj se, bona, sekirat. Zna'š me .
MARE – Zato i pitam, što te znadem.
NIKO – Čim večeras svršim partiju anjca, tebi ću sve platiti.
MARE – Deder, bolan, ne zajebavaj me!
NIKO – Pa vidila si (uvjerava Maru) da smo prošli put još samo malo igrali dobio bih. (Više za sebe, pokajnički) Ih, da ne banuše oni đidivrazi od žandara, baš me bilo krenulo.
MARE – Vako, Niko, ja ti više piće na vjeresiju ne dadem! Kad sve skutarišemo, ondak ćemo vidit za dilje. (Zaškripi stolica)
NIKO (Sam zase) – Uh, ode sajtarija, jedva je se kutarisah.
(Čuje se žamor i udaljeno zveckanje čaša. Zvukovi se postepeno gube.)
kavkaz

Advertisements
Ovaj unos je objavljen u priča. Zabilježite trajni link.

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s